U svakoj novogodišnjoj večeri postoji trenutak kada sve prestaje da bude očekivano. Kada blicevi fotoaparata više nisu važni. Kada se ljudi prestanu osvrtati na sat.

Izgovaramo je lako. Gotovo automatski. U ponoć, u porukama, u prolazu, preko telefona. „Srećna Nova godina!“ – rečenica koja povezuje sve jezike, sve kulture, sve

Nisam znao tačno šta da očekujem. Znao sam samo da će Zorana Mićanović pevati za doček. Čuo sam da njeni nastupi imaju „nešto“. Da ostave

U svetu koji se neprestano menja, koji juri za novim, sjajnijim, bržim – postoje trenuci u kojima tražimo nešto sasvim suprotno. Nešto poznato. Nešto samo

Kada birate gde ćete provesti najvažniju noć u godini, ne birate samo mesto. Birate osećaj. Birate kakvu energiju želite da vas dočeka u ponoć. Birate

U svetu odraslih, puni smo planova, rokova, odgovornosti i umora. Znamo kako da budemo ozbiljni, kako da budemo tačni, kako da se ponašamo. Znamo kako

U svetu u kojem se često traži glamur, sve više ljudi traži nešto drugo. Traže istinu. Osećaj. Autentičnost. I zato, kad dođe Nova godina, sve

Nije svaka Nova godina ista, ali neki trenuci se uvek ponavljaju. I nisu to uvek oni spektakularni. Ponekad, najlepši delovi večeri ne upadaju u kadar,

Postoje pesme koje zapevamo bez razmišljanja. I postoje one koje pevušimo dok gledamo kroz prozor. Ali onda postoje Zoranine pesme – one koje nas zaustave.